Kada sam čuo da će Bemwejci, Spins i Nablesnotesni imati zajedničku svirku, odmah sam znao naziv ovog teksta. Three of a kind.

Ono što nisam znao je da će kao "podrška" nastupati bend Ludaci. Kao i svaki prosečan Srbin pun predrasuda, pretpostavio sam da se radi o još jednom punk bendu, koji je verovatno simpatičan i ništa više od toga. Medjutim...
Ima tu punka naravno ali ima i noise-a, gitarskog popa (i to onog najlepšeg) i svega onog, što bi (u slučaju da su Englezi i da ih je čuo novinar Rolling Stone-a, NME-a, Pitchforka...) bilo potrebno da na velika vrata udju u muzičku industriju, recimo, kao Arctic Monkeys onomad.
Pošto momci na žalost nisu Englezi, ništa od toga, naravno.
Zašto bi bilo ko u Srbiji (o Knjaževcu da ne pričam) bio zainteresovan da pomogne jednom fenomalnom mladom bendu, koji bi uz par snimaka i uz dobru promociju, na srpskoj sceni stajali rame uz rame sa tako hvaljenim bendovima kao što su, Repetitor, Nežni Dalibor, Slaptrap... pa čak i Veliki Prezir?
Srpski biznismeni, lokalni preduzetnici i ostali moćnici znaju da para u rokenrolu ne može da se "obrne", i to je to. Ništa to nije čudno a ni novo naravno. Retko ko obraća pažnju i na omladince koji se bave sportom i koji postižu rezultate. Takvih pojedinaca u kulturi, generalno, nema. U medjuvremenu, dok se takvi ne pojave, ulica i surova okolina će formirati svest i ponašanje omladinaca. A ulica ne prašta.
Na svu sreću, Ludaci su neiskvareni, veseli i zdravi mladi ljudi, koji su dovoljno pametni da shvate kojim putem treba da idu i treba im pružiti svaku moguću pomoć.

A o starim kukama, Svetom Trojstvu istočno-srpskog roka, Bemwejcima, Spins i NBT-u, ne treba mnogo govoriti. Ko' što bi reko' Žika Nikolić u svima nam dragoj šarenici, slika govori više od reči.

Upozoravamo gledaoce na explicitan rečnik i izvinjavamo se zbog lošeg video zapisa.

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

T.I.