Sredinom osamdesetih, tačnije 1986. u Zagrebu je krenuo sa radom jedan od najzanimljivijih bendova u to vreme, Studeni Studeni. 1990. su objavili EP, "Čisto kao suza", za "Search & Enjoy" (Obojeni Program i Boye su svoje prve albume izdali za njih), malo remek-delo garažnog roka, sa pet pesama, između kojih je i "Gledaj kako ljubav umire".  Taj singl je bio odlična uvertira za novi album. Za njih se zainteresovao i Koja, koji je hteo da im producira prvi LP, ali ubrzo posle toga kreće ratni cirkus i bend prestaje sa radom.

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Gitarista i pevač Studenih, Goran Kostić Kosta, sredinom '91. dolazi u Niš gde je posle potrage za personalom, 1992. osnovao Novembar. Na prvom albumu "Deguelo", upravo na obradi pesme "Gledaj kako ljubav umire", solo gitaru je odsvirao Milan Mladenović. Drugi album, "Blues južne pruge" izlazi '96. za B92. U tom periodu, Novembar svira svuda, od "Urban Rock" festivala u Skopju do "ZGAGA" festivala u Sloveniji. Posle trogodišnje pauze, 1999. godine izlazi treći album "Licem prema zemlji". Na sledeće izdanje se čekalo 9 godina. 2007. izlazi split kompilacija "Ko je sunce ubio?", na kojoj se nalaze demo snimci i EP "Čisto kao suza" Studenih, i demo i live snimci Novembra. Pankrti, Termiti, La Strada, Azra, KBO!, Šarlo Akrobata...samo su neki od bendova, koje su kroz svoju prizmu provukli i predstavili nam na zadnjem izdanju "Radulizam". Tu su mogli da se nađu i Prljavo Kazalište, koji iz nekog razloga, nisu dali dozvolu za izdavanje njihove pesme "Neka te ništa ne brine", ali to je već njihov problem.

Šta se radi u Novembru?

-Nakon dugog perioda od 11 godina, snimamo novi album. Najinteresantnija priča je što ove godine izlazi tribute album, sa dvadesetak bendova, koji obrađuju Novembar. To će biti interesantno, Atheist Rap, Bjesovi, KBO!, Concrete Worms, Grandpa Candys... Da ne nabrajam sad sve, ukratko, od Kosovske Mitrovice do Novog Sad-a. Takođe, kao što rekoh, ove godine očekujemo i izlazak novog albuma, kojeg će već tradicionalno objaviti SKC Novi Sad. To će isto biti iznenađenje, onako, veoma čudan album za Novembar.Veoma brz, najbrži do sada.

Kako se završila priča sa Hourom? Nije vam dao dozvolu da "Neka te ništa ne brine" stavite na "Radulizam".

-On se pravio da ništa ne zna, ali u principu, moguće je da stvarno ne zna čovek. To je sve relativno, pravi se velika frka, čak su me zvali i iz nekih poznatih Hrvatskih novina, kao, hoćemo da se proslavimo na pesmi Prljavog Kazališta. Ja sam njima objasnio, da je štampano 500 diskova, i verovatnoća da će neko tamo u Zagrebu dobiti jedan disk je nikakva. To je u startu već razgrabljeno i razdeljeno prijateljima benda, znači oni ne bi ni čuli tu pesmu. U stvari, mogli bi je čuti na internetu, pošto to ima da se skine od 2002 godine.

Mnogo toga se promenilo od Zagreba i perioda Studenih, tj 1991., pa naovamo. Pre svega, u muzičkom smislu.

- Pa i jeste. Ja sam svirao punk i hard core od 1979 do 1984-85, u raznim bendovima.I onda kad su me prvi put izbacili iz punk benda (doduše, zvali su me posle sat vremena da se vratim), ja sam rekao da nikad više neću svirati punk. Tako da od te '85. pa do kraja Studenih '91., mi nismo svirali punk. E, onda sam došao u Niš, a tu pankera nikad nije ni bilo. Bilo je tri pankera u celom gradu i nisam mogao naći ekipu sa kojom bih svirao. U međuvremenu sam našao ljude koji su vrlo slični meni, jedva se probralo, i ti ljudi se tu vrte i dan danas. Kad se najzad skupila ekipa, videli smo da možemo da sviramo ono što smo oduvek hteli, neki punk rock, ali na naš način. Sticajem okolnosti nisi ni mogao tada snimati albume kako si hteo. Pojasniću kako.
Nama je prvi album producirao Voja Aralica ( upravo producirao i novog Čolu), verovao ti ili ne! Znači, Vojislav Aralica je kad smo mi ušli kod njega u studio, postavio jedno pitanje, reći ću pošto je interesantno. Dakle, Voja je pitao našeg gitaristu, Saleta Đokića (dok sam ja snimao gitaru), kao, da li će ovaj čovek da koristi svih šest žica, sve vreme. Sale mu je rekao, da, a kako drugačije. A ovaj majstor mu 'ladno odgovara, po dve. I to je danas poznati producent! A to nije bilo tako davno, nego se vremena menjaju, a ljudi otvaraju. Isplivavaju neki ljudi za koje si mislio da nikad neće isplivati. Taj čovek je radio album i Atheist Rap-u, i uradio je dobar posao. I sad se ja mislim, kako on sad to ljude nešto uči i svira to što svira... mi smo ga puno tome naučili, jer on pre nas to nije čuo nikad u životu. Eto, od nas je nešto naučio. Hahaha!!!

O zaradi neću ni da te pitam...

-Ne, pazi! Mi nikad kući nismo došli nezadovoljni, nismo nikad svirali za džabe. A uvek smo svirali za takvu kintu, koja je realna i koju ljudi mogu da plate. To je poenta priče. Ja uvek govorim jednu stvar. Pošto u ovoj državi nije takva situacija da možeš živeti od muzike, ili bar da živiš dugo od muzike, bolje to proglasi hobijem i radi ga od srca i pošteno a idi na posao svaki dan. To je meni poštenije nego da se mučim, pljujem i vređam ljude oko sebe, zato što je država takva. To ćemo promeniti nadam se, ali samo pametnom politikom a ne muzikom.

A šta je sa tekstovima na novom albumu? Da li po ovakvoj priči možemo da pretpostavimo da će biti angažovaniji nego ranije?

-Prvi put su u Novembru, tekstovi nekako brutalniji, konkretniji i da, angažovaniji. Manje umetnosti i više angažovanja. Jedno je umetnički tekst a sasvim druga priča je angažovaniji pristup. E ovog puta, kad radim takve jake tekstove, vidim da to nema neku pesničku draž, ali više je dosta svega i moram nešto konkretno da kažem. Ranije sam više govorio o svom životu, nekom mom viđenju sveta, a sad, sad je konkretno, napad, napad, na sve što nam se ne sviđa u ovoj državi. To ne bi ni radeo da ne želim da živim ovde, da ne volim ovu zemlju. A mi, kako mi živimo? Čekaj malo, daj da promenimo to nekad.

Da, samo je pitanje, ima li svrhe više u ovoj zemlji pokušavati sa promenama, posle svih mogućih ispala. Imaš neki predlog?

-Možda ja neću promeniti ništa, ali ću barem dati svoj glas.Jer znaš, za nas obične smrtnike ne važi ni zakon za parkiranje, ni zakon o saobraćaju. U stvari važi, ali za nas važi jedan a za one druge, drugi. To je ono najbolnije. A na mlade i kulturu niko ne misli.

Ne znam da li znaš, da je nedaleko odavde, i to u Domu kulture, koncert nekih Grand omladinaca. Toliko o kulturi.  Pomalo je bizarno da živimo kako živimo, a sve je manje bendova koji uopšte imaju neku poruku, ili ako je i imaju, ona je toliko uvijena da je izgubila svaki smisao. Da li se ljudi još ne mogu oporaviti od pljuvanja Slobe ili jednostavno, nije više in biti angažovan?

-Ja sam pre to radio, znaš. Sve ti je nekako tužno, ali imaš neku nadu i onda na jedan lep način tu nadu proturiš kroz tekst.A sad šta? Koja nada! Čemu nada! Sad više i nemaš nadu. Sad su se izmešali i oni stari i ovi novi. Sad više ne znaš ni ko ti je neprijatelj. Sad su već svi neprijatelji, ja ne znam više ni kako sam sebi to da objasnim.

Kad smo već kod toga, da li i ti imaš utisak da nas ovakva demokratija još opasnije zavlači, ili je to samo moja paranoja?

-Ja sam demokrata, član sam DS-a, ali rekao sam jednu stvar. Ako sam član DS-a, nisam glup. I neću glasati za njih, nego ću čekati, kao pravi član, da dođu prave demokrate na vlast. I neću da se isčlanim iz stranke. Ali im neću ni dati svoj glas.Dosta je više. Član sam ali ne dozvoljavam da me neko vuče za nos.
Ja sam zbog takvih likova dobio infarkt! Imam moralno pravo da pričam ovako. A imam i otpusnicu iz bolnice, gde sam lečen, a i ceo grad zna što sam ja dobio infarkt. Kultura je na najnižem nivou, na mlade niko ne misli. Čemu mi služimo? I onda se čude kako su to narko dileri na svakom koraku, kako ovo, kako ono. Šta su ostavili kao izbor omladini? Drogu i alkohol.
Samo što to niko neće da kaže javno. Kriterijumi, ljudi, način života, sve se to promenilo. Ovde više ne važi podela dobar - loš čovek, već ima para - nema para. To je, nažalost, cela filozofija.

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

T.I.