Nakon ogromnog uspeha poslednje Call of Duty igre, Modern Warfare 2, njeni kreatori iz Infinity Warda (čelni ljudi studia) te izdavač Activision su nakon dugogodišnje saradnje "prekinuli" i redovnim čitaocima gamerskih novosti priuštili pravu sapunicu sa više epizoda od Sante Barbare. Naravno, ne prekida se samo tako - IW će i dalje raditi na COD igrama, ali mislim da možemo slobodno reći da to više nije isti studio. S druge strane, više no solidne nastavke ovog FPS serijala je izrađivao i Treyarch, pa je upravo ovom studiu prepuštena izrada nove velike Call of Duty igre.

Iako i Treyarch itekako ima dobru istoriju u Call of Duty franšizi, u kojoj se ponajviše ističe naslov Call of Duty: World at War iz 2008. godine, mnogi gameri su i dalje sa skepsom gledali na Black Ops. No iskusni Activision znao je tačno što mora učiniti. Masivna marketinška kampanja za Black Ops je pokrenuta, te nam je polako i suptilno otkrivala neke sveže detalje koji će novu igru uvesti u Call of Duty univerzum. Sve je na kraju rezultiralo jednim od najvećih i najpompeznijih launchova neke video igre u istoriji, ali jedno je marketinška kampanja izdavača, a potpuno druga stvar je konačni kvalitet igre.
Srećom po gamere, Treyarch je takođe znao šta tačno  mora učiniti kako bi premašio ili barem izjednačio uspeh svoje igre sa prošlim hitom iz Infinity Warda. Nakon dve godine razvoja, Treyarch nam je isporučio impresivnu Call of Duty igru prepunu raznolikog sadržaja i čiste zabave...


SINGLEPLAYER

Veliki broj Call of Duty naslova smeštao nas je u ulogu raznih operativaca u Drugom svetskom ratu, a uvođenjem Modern Warfarea u COD priču, iskusili smo i intenzivne, akcijom nabijene sekvence u modernom ratnom okruženju. Black Ops se našao negde u sredini, za vreme Hladnog rata 60-tih godina, a umesto da nas stavi u ulogu raznih operativaca u tom neslavnom periodu čovečanstva, Treyarch se ovaj put odlučio fokusirati na jednog takvog vojnika (dobro, uz par kraćih izleta). Njegovo ime je Alex Mason, a kroz svoju dugu karijeru profesionalnog ubice za više dobro, video je razne grozote, stekao puno prijatelja i neprijatelja te obavljao neke od najvećih tajnih operacija za svoju zemlju.
Odmah pri prvom ulasku u igru, Black Ops nas smešta u njegove vojničke čizme, zavezane za stolicu u sobi za ispitivanje. Kroz celu kampanju Alex biva mučen ne bi li se setio šta znači nekakav naizgled nasumičan niz brojeva, a pokušavajući se prisetiti, sa Alexom ćemo ponovno posetiti neke od njegovih najtežih misija. Virtualno proživljavajući neka od tih sećanja, igra nas smešta u raznovrsne lokacije koje variraju od Kube i Vijetnama pa sve do ledeno hladne Rusije. Likovi koje susrećemo u misijama od velike su važnosti, dobro su okarakterizirani, a glumci koji im pozajmljuju glas (od kojih su mnogi poznata filmska imena) odradili su svoj posao na zavidnom nivou. Pomoću impresivnih cut-scena, akcijskih sekvenci i konverzacije sa likovima tokom igre, ova fiktivna priča o Alexu Mansonu i Hladnom ratu dobro je prezentirana, a što je najbolje, sve se završava fino povezano i donekle logično.
Sam gameplay u singleplayeru užasno je linearan, ali u isto vreme i užasno impresivan - u najboljem smislu te riječi. Baš kao što se i očekivalo od jedne Call of Duty igre, Black Ops vrvi akcijom i skriptiranim sekvencama, a izvođenje istih je ponovo briljantno. Igra je tako dizajnirana da vas, bez da to odmah shvatite, praktično navodi kroz to polje linearnosti svake misije i polako priprema za svaku od nabudženih sekvenci, koje su uvek propraćene impresivnim animacijama, dranjem saboraca i neprijatelja, te u većini slučajeva - brutalnim prikazom nasilja.
Ubijaćete u usporenom vremenu, šunjati se ljudima iza leđa, pratiti putanju metka do glave vašeg neprijatelja, ali i voziti razna vozila, plivati, roniti i tome slično. Sama mehanika pucanja, kretanja, vožnje i stealth ubijanja (kojeg zapravo ima zanemarivo malo) jednostavna je i intuitivna, baš kao što bi i trebala biti. Igrajući Black Ops dobićete onaj poznati osećaj igranja Call of Duty igre, ali u jednom svežem okruženju punom virtuelno rekreiranih scena kakve bi očekivali videti u nekom Hollywoodskom blockbusteru.
Kako akcija nikad ne bi prerasla u dosadu tu je i impresivan arsenal oružja koja variraju od standardnih pištolja i automatskih puški, do samostrela s eksplozivnim strelicama i bacača plamena, pa čak i do glomaznih, improviziranih praćki sa eksplozivom kao punjenjem.
No nije baš sve bez greške. Par problema u dizajnu gameplay iskustva zasmetat će na trenutak prilikom igranja kampanje. Iako su leveli uglavnom vrlo linearni, ponekad je malo nejasno što zapravo trebate raditi u određenom delu ponekih misija, a od glupavih saboraca ne možete uvek očekivati da su spremni pomoći u kritičnim situacijama. Srećom, odnosno nesrećom, ni veštačka inteligencija protivnika nije baš za pohvalu, pa u većini vremena neće predstavljati veliki problem (osim, dakako – na najtežem modu igre gde su nemilosrdni).
Veštačka inteligencija jedva se može nazvati "inteligencijom", ali zbog akcije - neće vas biti briga...
Još jedan problem javlja se u obliku nasumičnog stvaranja neprijatelja sve dok ne obavite određeni zadatak ili ne prođete određenu virtualnu barijeru. Ovaj poznati problem u Black Opsu pogotovo dolazi do izražaja kada se morate sami sukobiti sa svom tom silom neprijatelja, jer su vaši saborci negde zapeli ili jednostavno ne rade što bi trebali. Srećom, ovakve stvari ne dešavaju se često, a kada i ako se uopšte dese, šanse su da nećete ni stići mariti za njih jer ćete biti preokupirani sa svom tom akcijom na ekranu.
Sve u svemu, Call of Duty: Black Ops nudi kampanju koja zadovoljava apetite i najzagriženijih ljubitelja akcije te usput pruža jednu od najboljih priča u Call of Duty serijalu do sada. Cela stvar traje i nešto više no što smo prvobitno očekivali. Trebaće vam negde između sedam do devet sati da je završite, zavisno o izabranoj težini, a dobre su šanse da ćete to isto iskustvo, nakon završetka igre, poželjeti proživeti još jednom.

Prošle Call of Duty igre uglavnom su bile dobro optimizirane za PC, te nisu zahtevale neke ninja konfiguracije, no Treyarch je uspeo na ovome području napraviti par groznih grešaka koje su, barem u prva tri dana, učinile igru praktički neigrivom.
Igra je pre izlaska prvoga patcha, iz nekog razloga, opterećivala procesor u potpunosti dok je grafičku karticu iskorišćavala u samo 20%. Ovo je rezultiralo nepodnošljivim štucanjem, trzuckanjem, štekanjem... kako god to želite nazvati, a to se pogotovo odrazilo na vrlo neugodno multiplayer iskustvo. No osim multiplayera i singleplayer je „štucao“, učinivši i to iskustvo manje atraktivnim i na kraju vrlo frustrirajućim.
Ubrzo nakon izlaska igre, po službenim forumima Steama pojavili su se brojni komentari PC gamera koji su izražavali nezadovoljstvo uloženim novcem za igru koja je praktički neigriva. Očito rešenje ovog problema očekivalo se od Treyarcha, kojem je trebalo tri dana da izda patch koji problem popravlja. No čak i nakon patcha, koji je doduše učinio iskustvo igranja puno glađim i ugodnijim, čini se da problem nije u potpunosti nestao. I dalje neki gameri sa više no solidnim PC konfiguracijama traže po forumima rešenje za jedan te isti problem koji je patch, čini se, samo dosta ublažio.
Prva zakrpa je u našem slučaju rešila problem u potpunosti, pa nećemo sve ovo baš previše zameriti igri, no kako smo imali loša iskustva sa izvođenjem igre u prvih par dana nakon njena izlaska, te budući da su mnogi gameri i nakon patcha prijavljivali tehničke probleme, sve ovo jednostavno smo morali spomenuti. U najgorem slučaju, ovo znači da ćete za u potpunosti ugodno igranje na najnižim detaljima, ipak trebati nešto jaču PC konfiguraciju od one koja je navedena kao minimalna.
Uporedno, PS3 i X360 verzije rade sasvim dobro, imaju par tehničkih glitcheva, ali ništa previše značajno, i svakako ništa poput onoga što su PC gameri iskusili u ta prva tri dana prije patcha.

TEHNIKALIJE I ZAKLJUČAK

Nasumične eksplozije poput one granata i projektila izgledaju tek solidno, ali one velike i grandiozne koje vas igra tera da pogledate su zaista impresivne. Teksture kroz celu igru ostaju vrlo oštre, iako znaju ponekad popucati, a isto tako ponekad okolnim objektima fali pokoji poligon. Ipak, taj manjak poligona i pucanje tekstura, koji ionako retko pokazuju svoje ružno lice, teško da ćete primetiti jer ćete biti fascinirani odličnim modelima likovima, osvetljenjem sveta te opštom igrom svetla i senki.
Ono što definitivno ovu igru diže iz proseka i čini je prokleto impresivnom na polju prezentacije je izvrsno izrežirana akcija te popratni efekti i animacije koji je upotpunjuju. Svaka od tih animacija, u koje je uloženo puno sati motion captueringa, dodatno je upotpunjena izvrsnom glasovnom glumom te fenomenalnim zvučnim efektima. Treyarch je za posao glasovne glume zaposlio niz poznatih glumaca poput Sama Worthingtona, Eda Harrisa te Garya Oldmana, a svi su oni odradili svoj posao zaista odlično.
Sve navedeno stvara jedno nadasve impresivno FPS iskustvo, ne previše unikatno, ali svakako prepuno sadržaja za jednog i više igrača, koje bi trebao iskusiti svaki fan žanra. PC verzija početno nas je razočarala banalnom greškom vezanom uz optimizaciju koda, no nakon prvoga patcha i to je rešeno, a PC gameri se ovaj put mogu veseliti i povratku dedicated servera u multiplayer.
Sitniji nedostatci u dizajnu gameplay iskustva singleplayera, poput poprilično glupih saboraca te pogotovo neprijatelja, dobro su prikriveni frenetičnim prikazom akcije, priča je najbolja u Call of Duty igrama do sada, a multiplayer je u odnosu na Modern Warfare igre dobio hvale vredne promene i novitete koje bi igrače trebale zadržati pred ekranima barem do izlaska nove igre serijala. Još u sve to uračunajte kooperativnu makljažu protiv zombija, genijalne easter eggove te impresivnu prezentaciju svega toga, i imate jednu vrlo zabavnu igru sa puno toga za ponuditi.
Fanovima serijala verojatno će zasmetati što Black Ops jednostavno previše podseća na prošle igre serijala, napravljan je po istom akcijom nabijenom kalupu za singleplayer i multiplayer viđenom u prošlim igrama. Ali uprkos svemu tome, Black Ops ipak nudi dovoljno novog i zabavnog sadržaja da ga se komotno može gledati kao potpuno novu i svežu igru, neovisno o tome što je već sedmi nastavak velikog FPS serijala. Svejedno, mišljenja smo da u Call of Dutyu nakon ovoga, developer mora promijeniti neke stvari iz korena, jer se ovaj koncept polako ali sigurno izlizuje, pa nismo sigurni koliko bi bilo zanimljivo videti ovakvu igru sa drugom pričom i tek par novitea sledeće godine.

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

www.hcl.hr

Komentari (0)

Prikaži/Sakrij komentare

Prikaži/Sakrij formu za unos