Svi znamo ko je James Bond i čime se on bavi. Gledali smo ga u filmovima, čitali o njemu u knjigama te bili u njegovoj koži u mnogim video igrama. Poznati britanski špijun ponovno je oživeo u virtuelnom obliku, i to u naslovu zvanom James Bond 007: Blood Stone.

Najpoznatiji fiktivni britanski špijun tokom svoje duge karijere skupio je gomilu fanova. Ako ste jedan od njih, sigurno ste jedva čekali ponovo zaigrati jednu video igru sa šarmantno ubojitim Jamesom u glavnoj ulozi. Ipak je ovo vrlo sposoban agent, jedan koji obožava skupocene gadgete ali je i pravi ženskaroš. Ne morate biti maštoviti da uvidite kako je Bond kao lik zasigurno dovoljan da uz tim developera stvori jedno vrlo zabavno i pamtljivo iskustvo u obliku igre. No brutalna činjenica je da se do dana današnjeg nitko previše ne seća nekih prošlih Bond igara. Pamtimo par loših i nekoliko solidnih naslova, no jedino je stari GoldenEyea sa N64 (i od nedavno istoimeni remake za Wii) zaista ostavio traga.
Nažalost ni Blood Stone neće ostati predugo u sećanju, a neki od vas sigurno će odmah u startu imati problem sa gospodinom Danielom Craigom koji je opet u glavnoj ulozi, kako stasom tako i glasom. Tu je i Judi Dench, poznatija kao M u filmovima, te Joss Stone kao Nicole Hunter - dežurna lepotica u igri. Nažalost igra nema nekog previše upečatljivog negativca stoga su ova tri lika glavna za samu priču. Za razliku od većine prošlih Bond igara, Blood Stone ne prati radnju nekog od filmova o James Bondu, već je priča za igru posebno napisana. Iako ona donekle odražava tu Bondovsku atmosferu, u principu i nije osobito vredna pomena, a ne želimo u ovom slučaju baš ništa spoilati. Priču ćemo, dakle, jednostavno preskočiti i baciti se na pregled ostalih elemenata igre.

JEDNOSTAVNO DA NE MOŽE BITI JEDNOSTAVNIJE

Kako smo znali da Blood Stone nije rađen po filmskom predlošku, očekivalo se da će razvojni tim imati i nešto više slobode prilikom izrade same igre. Licence su očito čudna stvar, a možda developer jednostavno nije imao ideja, no činjenica je da smo dobili jednu vrlo ograničenu igru. Blood Stone sadrži šest levela sa svojim pod levelima, pa nas tako smešta u lokacije koje variraju od Atene, Istanbula, Monaca, Sibira, Bangkoka i Burme. Koliko su lokacije raznolike i egzotične, toliko su i ograničavajuće dizajnirane. Naime, igra pati od hronične linearnosti, gde pratite zacrtani put bez ikakve mogućnosti skretanja s istog. Još kada u to ubrojimo da kroz igru imamo pomagalo koje nam govori gde tačno trebamo ići, čovek se zapita misle li developeri da su gameri blesavi.
No tu nije kraj, jer naime, zašto bi se igrači morali truditi preskočiti nekakvu rupu kada to igra može napraviti umesto njih. Da, dobro ste pročitali, u igri nema nekakve mehanike pravog skakanja. Dovoljno je doći do ruba i pritisnuti taster da se izvrši animacija skoka. Što je najgore igra ima nekoliko delova gde se od vas traži brza reakcija, no zbog automatizovanog skakanja to je ispalo naprosto smešno jer se uopšte ne morate brinuti hoćete li pasti ili ne. Praktično jedini izazov stiže u obliku najvažnijeg elementa TPS igara - pucanja, a u daljem tekstu videćete da se ni taj segment igre ne može nazvati pravim izazovom.
Pre pucanja, vratimo se malo na dizajn levela, odnosno gameplay iskustva. Malo raznolikosti u gameplayu developer je ipak uspio uvesti kroz vozne deonice u pojedinim levelima. Dodatak vožnje u ovu igru nije ništa čudno - na kraju krajeva Bizarre Creations zaslužan je i za poznati Project Gotham Racing, što bi samo po sebi trebalo poslužiti kao valjana pretpostavka da će vožnja Aston Martina u igri biti jedno zabavno i kvalitetno iskustvo. Dok moramo priznati da je sama mehanika vožnje nešto bolje odrađena od sličnih naslova kojima je vožnja tek usputna stvar, s druge strane moramo spomenuti kako jednostavno nije zanimljiva koliko smo se nadali. Od vas se jedino traži da vozite dok ne dođete do cilja, i to je to. Pored odlično odrađenih eksplozija prilikom vožnje te solidne mehanike upravljanja vozilima, celo to iskustvo vožnje ostavlja dobar dojam, ali ne i izvrstan.


TPS = COVER SISTEM

Sigurno ste do sada već primetili da je cover sistem u TPS igrama u današnje vreme "a-must-have", pa tako ni Blood Stone nije izuzetak. Štaviše, igra nema ni opciju standardnog saginjanja jer je sve to zamenjeno sastavom skrivanja iza okolnih objekata. Kada se sagnete iza kakve kutije ili omanjeg zida imate mogućnost da provirite i pucate ili pak da pucate naslepo. Potonje je lep dodatak, no još bi bio lepši da uopšte ima smisla. Budući da je igra prelagana te da su neprijatelji poprilično neinteligentni, pucanje naslepo nije nešto što ćete morati koristiti, ikada.
Inteligencija protivnika čista je skripta čiji je uzorak lako pohvatati. Neprijatelji su programirani da se sakriju, provire i pucaju, pa se opet sakriju i tako u krug. Povremeno će vas iznenaditi granatom pod nogama, ali često će još više iznenaditi vlastite saborce istim. Ako ništa, poštede vas posla eliminicije protivnika. Naravno, James ne bi bio Bond da u igri nema stealth delova koje možete, a i ne morate koristiti. Više će biti ovo drugo jer i kada vas otkriju u šunjanju, neprijatelji ne predstavljaju preveliku prepreku, pa se možete praktično kroz dužinu cele igre pretvarati da ste Rambo. Sve dok se držite covera, ne mogu vas ubiti.
Uprkos očiglednom manjku izazova u gameplayu, Bizarre je odlučio dodatno olakšati igru podarivši Bondu super-napredni pametni mobilni, koji osim što pokazuje put po kojem se trebamo kretati, služi i za skeniranje i hakiranje te za prikaz položaja neprijatelja (da nas ne bi slučajno iznenadili). Tu je i focus-aim sistem koji možemo nazvati svojevrsnim auto-aimom koji dobijate kada izvedete Takedown potez na neprijatelju.
Takedown bi trebao biti Blood Stoneova varijacija na borbu prsa o prsa, no zapravo se radi o pritisku određene dirke i čekanju da Bond završi svoj smrtonosni potez. Sve u svemu, borba izgleda atraktivno, posebno kod Takedown poteza, a i osećaj pucanja sasvim je solidan, no glavni problem u svemu tome je generalni nedostatak izazova, što u suštini čini ovu igru tek prolaznim iskustvom kojeg opet - nećete dugo pamtiti.


TEHNIKALIJE I ZAVRŠNA MISAO

Novi Bond ne izgleda predivno, čak niti divno - prosečno bi bila prava reč. Grafika bi se mogla smatrati vrlo dobrom da je igra izašla pre tri godine. Čak ni CGI animacije nisu preterano kvalitetno odrađene, dok ingame cut-scene tek u određenim delovima izgledaju zaista impresivno. Zvučna komponenta je solidno odrađena, ali u poredjenju sa standardima koje su neki drugi developeri nametnuli svojim igrama, s tehničke strane prezentacija je mogla i morala biti bolja.
Da ne pomislite kako je ova igra totalni promašaj, moramo reći da ipak ima svetlih strana. Atmosfera će vas pokušati približiti onoj iz filmova, leveli nisu kopija samih sebe, broj raznolikih oružja je zadovoljavajući, a tu su i efektni Takedown potezi pogođeni baš u stilu James Bonda. Sve ostalo je prosečno, pojednostavljeno i prekratko. Upravo tako, ovo je još jedna igra u nizu koju ćete završiti za jedan vikend, a ni multiplayer neće pomoći produžiti ionako mlaku zabavu jer su dobre šanse da ćete od njegova tri različita moda za 16 igrača vrlo brzo odustati.

Ljubitelji Bondova lika i dela vjerojatno će biti zadovoljni, pogotovo ako su prigrlili Daniela Craiga kao novoga Bonda, a vi ostali - možda bolje da preskočite.

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

www.hcl.hr

Komentari (0)

Prikaži/Sakrij komentare

Prikaži/Sakrij formu za unos